Kada je na Javor-gori lijepa Ruลพa dobila prvo muลกko dijete, dala mu je ime Vlasen, po svome dobrom djedu Vlasenu, starosti Plemena, a koga je ona puno volila.
Uskoro potom, spremi se starosta Vlasen u pohode svom prvom praunuku. Svom malom imenjaku. Starosta je veฤ bio u odmaklim godinama. Iskoraฤao punih stotinu godina ลพivota. Stoga stari Vlasen uzjaลกi svoga konja i polako krene iz Vlasenice uz Javor goru. Tako je staru ฤovjeku malo lakลกe nego da ide pjeลกke.
Stigne starosta Vlasen blizu Odaja i Milan-planine. Taฤnije, doลกao je do one drvene ฤesme sa velikim drvenim koritom sa koje su se Ruลพa i Milan snabdjevali vodom. To je sasvim blizu, na ฤetvrt sata hoda od njihove kuฤe. Na tu ฤesmu nailazi se kada se iz Vlasenice prilazi Odajama.
Upravo na toj izvorskoj vodi je starosta Vlasen odsjeo. Da malo odmori i sebe i konja. Ali i da, onako oลพednili, popiju malo lijepe gorske vode.
Iz male, skromne lัudske ลพelัe โ nastupi neoฤekivan i neลพelัen ishod. U dodiru plemenitog toplog srca staroste Vlasena, koje je usponom uz planinu bilo joลก dodatno zagrijano, i hladne planinske vode, ne izdrลพa osjetlัivo djedovo srce. Srce koje je ลพivilo i kucalo za lัude i prirodu, za lัudsku dobrotu i djeฤiju radost...
U trnjenju i smiraju svoje svijesti starosta u jednom trenu ugleda svoj jasan lik u koritu punom mirne bistre vode. U tome trenu ne bi mu sasvim jasno da li poslัednjim treptajima svoga srca i duลกe lebdi iznad Karpata ili iznad Javor-gore. Iznad starog ili novog zaviฤaja.
Da, zaviฤaj je poslัednja i najjasnija slika u naลกem ลพivotu. Ali, u poslัednjem starostinom traฤku svijesti pomijeลกaลกe se dva zaviฤaja. Zaviฤaj tuge i zaviฤaj radosti i cvjetanja ลพivota โ oba slivena u jedan.
Nije se dalo starom djedu Vlasenu da ostvari svoju poslัednju ลพelัu. Daย svojoj volัenoj unuki Ruลพiย i svom prvom praunuku imenjaku doฤe u posjetu, u ovozemalัski rajski vrt โ Odaje na Javor-gori. A bio je tako blizu lijepih Odaja.
ลฝelัu nije ostvario. Ali je duลกa dobrog staroste Vlasena otiลกla u rajski vrt na zasluลพeni vjeฤni i mirni boravak. A njegovi potomci i saplemenici ostaju na Javor-gori i oko nje. Ostaju da se dugo raduju ลพivotu i da ฤuvaju uspomenu na svog plemenitog starostu.
Starostin ลกtap, naslonjen o izvorsko drveno korito, osta nepomiฤan. Ukrasni jelen na rukohvatu ลกtapa bio je jedini svjedok poslัednjeg izdisaja staroste Vlasena
Nauzvrat okrenut, on ugleda beskraj nebeskog plavetnila nad goromโฆ Kao da je pogledom netremice pratio lijet duลกe staroste Vlasena ka nebu. Poslije je ovaj ลกtap sa ukrasnim jelenom, naลกao svoj mir u Ruลพinoj kuฤi. I bio je najdraลพa uspomena na dobrog djedu Vlasena.
O djedi i njegovom ลกtapu Ruลพa je rado priฤala svojoj djeci. A onome izvoru vode na kome je starosta Vlasen preminuo u svojoj stotinu i prvoj godini, dade Ruลพa neobiฤno ime ฤedovaฤa.
Baลก tako - za sjeฤanje na svog dobrog djeda, starostu Vlasena. Ovo ime izvoru vode ostalo je do danaลกnjeg dana. To znaju svi ฤobani, planinari, lovci i ลกumski radnici Javor-gore.